Фелацио

Датум измене: 16. јул 2014. у 20:11; аутор: Иван (разговор | доприноси) (Нова страница: '''Фелацио''' представља врсту оралног секса при ком се мушком партнеру пружа п…)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Фелацио представља врсту оралног секса при ком се мушком партнеру пружа полни угођај посредством усана, језика, десни и образног ткива, дејствујућих на његовом пенису[1][2]. Пружатељ угођаја може бити женско (хетеросексуални однос) или мушко (хомосексуални однос).[2] У случају да је пружатељ угођаја уједно и приматељ, реч је о аутофелацији (усмено-полном самозадовољавању).[3]

Осим код људи, извођење фелација примећено је код мајмуна, полумајмуна и свих подврста слепих мишева.[4][5][6].

Синоними: фелацио, фелација, пенилинкција, пенилингус, фалаторизам.[7][8] У српском језику распрострањени синоними су: (вулгарно) пушење, дудлање; (дијалектно) фрулање, свирка; (књижевно) минет, обчвакање. [9][10][11][8][12]

Извори

  1. „Oral Sex“. BBC Advice. BBC. Archived from the original on 20. 9. 2010.. 
  2. 2,0 2,1 „What is oral sex?“. NHS Choices. NHS. 15. 1. 2009.. Archived from the original on 20. 9. 2010.. 
  3. Шаблон:Harvnb
  4. Tan, Min; et al.. „Fellatio by Fruit Bats Prolongs Copulation Time“. PLoS ONE 4 (10): e7595. Грешка: Bad DOI specifiedШаблон:Namespace detect showall. PMC 2762080. PMID 19862320. 
  5. „Fellatio keeps male fruit bats keen - life - 29 October 2009 - New Scientist“. www.newscientist.com. 
  6. „Бактерии в соплях китов и бородах учёных“. Membrana. 1 октября 2010 Приступљено 1. 10. 2010.. 
  7. Thesaurus Linguae Latinae (†636)
  8. 8,0 8,1 В. С. К. „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима“. Беч,1818. 
  9. „Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika“. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. 
  10. Vuk Steph. Karadtchitsch (Wien, 1877). Wörterbuch: deutsch-serbisches. 
  11. M. Deanovic et Ljudevit Jonke. „DICTIONNAIRE ETYMOLOGIQUE DE LA LANGUE CROATE OU SERBE“. ACADÉMIE YOUGOSLAVE DES SCIENCES ET DES BEAUX-ARTS. 
  12. Макс Фасмер. „Етимолошки рјечник Фасмера“. Москва, 1964-1973.