Grudi

Grudi (lat. mamma) su žlezda karakteristična za ženski pol, po kojoj je nazvan čitav rod sisara. Nalazi se na prednjoj strani grudnog koša na granici kosti i hrskavice četvrtog rebra. Grudi su genetski apokrina kožna žlezda.^[1]^[2] Grudi ženskog novorođenčeta ne razlikuje se od grudi muškog novorođenčeta. Jedna i druga neposredno nakon rođenja izlučuju sekret pod uticajem hormona prolaktina. Do početka puberteta se muške i ženske grudi razvijaju jednako, a onda se muške grudi u pravilu dalje ne razvija, dok se ženska pod uticajem ženskih polnih hormona razvija i njen razvitak završava tek za vreme trudnoće i dojenja.

Grudi žene su složena tubuloalveolarna žlezda, izgrađena od 20 do 25 pojedinačnih žlezda. Svaka od njih zajedno s vezivnim i masnim tkivom izgrađuje po jedan režanj. Režnjevi su međusobno podeljeni gušćim vezivnim tkivom, a svakom režnju grudi pripada jedan glavni odvodni kanal (lat. ductus lactiferus), koji završava levkastim proširenjem na bradavici (lat. porus lactiferus).

Grudi polno zrele žene se ciklički menjaju zavisno od menstrualnog ciklusa.

Bradavice grudi (lat. mamilla mammae) i pojas koji je okružuje (lat. areola mammae) pokriveni su nežnom i jače pigmentiranom kožom. Epidermis bradavice i areole kod žena je jače orožen (kao zaštita kod dojenja). Vezivno tkivo bradavice sadrži veliki broj krvnih i limfnih žila i glatkih mišićnih stanica, koje su smeštene kružno i uzdužno oko odvodnih kanala, a radijalno i transferzalno na bazi bradavice. Tokom trudnoće se znatno povećavaju žlezdani elementi na račun vezivnog tkiva zahvaljujući delovanju estradiola i progesterona, a promene su vidljive od drugog meseca trudnoće.

Izvori

↑ Гордана Теофиловски-Парапид, Александар Маликовић (2007). Анатомија човека: за студенте Фармацеутског факултета. Београд. ISBN 978-86-907009-1-2.
↑ Susan Standring, ed. (2009 [1858]). Gray’s anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult (illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.)). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Literatura

Гордана Теофиловски-Парапид, Александар Маликовић (2007). Анатомија човека: за студенте Фармацеутског факултета. Београд. ISBN 978-86-907009-1-2.

[1] Гордана Теофиловски-Парапид, Александар Маликовић (2007). Анатомија човека: за студенте Фармацеутског факултета. Београд. ISBN 978-86-907009-1-2.

[2] Susan Standring, ed. (2009 [1858]). Gray’s anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult (illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.)). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

[2]