Груди

Груди (лат. mamma) су жлезда карактеристична за женски пол, по којој је назван читав род сисара. Налази се на предњој страни грудног коша на граници кости и хрскавице четвртог ребра. Груди су генетски апокрина кожна жлезда. Груди женског новорођенчета не разликује се од груди мушког новорођенчета. Једна и друга непосредно након рођења излучују секрет под утицајем хормона пролактина. До почетка пубертета се мушке и женске груди развијају једнако, а онда се мушке груди у правилу даље не развија, док се женска под утицајем женских полних хормона развија и њен развитак завршава тек за време трудноће и дојења.

Груди жене су сложена тубулоалвеоларна жлезда, изграђена од 20 до 25 појединачних жлезда. Свака од њих заједно с везивним и масним ткивом изграђује по један режањ. Режњеви су међусобно подељени гушћим везивним ткивом, а сваком режњу груди припада један главни одводни канал (лат. ductus lactiferus), који завршава левкастим проширењем на брадавици (лат. porus lactiferus).

Груди полно зреле жене се циклички мењају зависно од менструалног циклуса.

Брадавице груди (лат. mamilla mammae) и појас који је окружује (лат. areola mammae) покривени су нежном и јаче пигментираном кожом. Епидермис брадавице и ареоле код жена је јаче орожен (као заштита код дојења). Везивно ткиво брадавице садржи велики број крвних и лимфних жила и глатких мишићних станица, које су смештене кружно и уздужно око одводних канала, а радијално и трансферзално на бази брадавице. Током трудноће се знатно повећавају жлездани елементи на рачун везивног ткива захваљујући деловању естрадиола и прогестерона, а промене су видљиве од другог месеца трудноће.

Литература

• Гордана Теофиловски-Парапид, Александар Маликовић (2007). Анатомија човека: за студенте Фармацеутског факултета. Београд. ISBN 978-86-907009-1-2.