Мастурбација — razlika između izmena

Izvor: Pornopedia
mNema opisa izmene
 
Red 2: Red 2:


Термин онанија потиче из Библије у којој се спомиње Онанов грех. У данашњем смислу односи се на самозадовољавање, односно активност еротског самостимулисања која доводи до гениталног оргазма без стварног присуства партнера. Често је праћена осећањем кривице што је утицало на формирање неких педагошких и медицинских мишљења о њеној шкодљивости. Психоанализа је открила да се овај феномен јавља у најранијем детињству као „инфантилна онанија” што се касније може наставити као последица фантазма, али без оних последица које су раније експлицитно истицане од здравствених и педагошких радника.
Термин онанија потиче из Библије у којој се спомиње Онанов грех. У данашњем смислу односи се на самозадовољавање, односно активност еротског самостимулисања која доводи до гениталног оргазма без стварног присуства партнера. Често је праћена осећањем кривице што је утицало на формирање неких педагошких и медицинских мишљења о њеној шкодљивости. Психоанализа је открила да се овај феномен јавља у најранијем детињству као „инфантилна онанија” што се касније може наставити као последица фантазма, али без оних последица које су раније експлицитно истицане од здравствених и педагошких радника.
Литература


== Литература ==
== Литература ==
* Иван Видановић: „Речник социјалног рада”
* Иван Видановић: „Речник социјалног рада”

Trenutna verzija na datum 14. jul 2014. u 03:41

Masturbacija je samozadovoljenje polnog nagona. Sastoji se u vlastitom draženju erogenih zona, što je praćeno polnim uzbuđenjem i orgazmom. Najčešće se vrši u pubertetu. Upražnjavaju je i muškarci i žene.

Termin onanija potiče iz Biblije u kojoj se spominje Onanov greh. U današnjem smislu odnosi se na samozadovoljavanje, odnosno aktivnost erotskog samostimulisanja koja dovodi do genitalnog orgazma bez stvarnog prisustva partnera. Često je praćena osećanjem krivice što je uticalo na formiranje nekih pedagoških i medicinskih mišljenja o njenoj škodljivosti. Psihoanaliza je otkrila da se ovaj fenomen javlja u najranijem detinjstvu kao „infantilna onanija” što se kasnije može nastaviti kao posledica fantazma, ali bez onih posledica koje su ranije eksplicitno isticane od zdravstvenih i pedagoških radnika.

Literatura

  • Ivan Vidanović: „Rečnik socijalnog rada”